Prekjuče

Da li znaš zbog čega moje reči ne čuješ?
Da li misliš da je crno bilo samo prekjuče?
Da li moje pitanje traži odgovor, ili ne?

Prozori i vrata sada deljuju najgore.
Prozor tvoje duše mene vuče nadole
i pada sam, jer je zaključan, tvoj san.

Često sanjam lica koja ne prepoznajem.
Ulice gde vetar vrišti samo košmare.
Često sanjam samo tebe i jedno pitanje, ali ne.

Misliš da bez mene život dobro protiče?
Znaš li da su drugi ljudi samo ljušture?
A ti i ja, zauvek, ti i ja.

Možda tvoje lice nekom srce miluje.
Možda ćeš večeras nekom da se nasmeješ,
meni ne. Zašto meni ne? Zašto meni ne?