Ljubav na selu

Bolešlljiva nevesto moja,
došla si u korov moj iz njegovog polja,
ali da li vidiš ko sam ja?

Semenke tvoga kukuruza,
sejala si bosa i pala je suza,
ispod, ispod pogleda.

Grašak tvog znoja, boranijo moja,
dovoljan je dodir da u senu budeš gola
i to je to, ljudi kažu to je to, ljudi kažu

ljubav, ljudi kažu ljubav

Truckam se na traktoru ti sediš mi u krilu,
mirišem tvoju kosu dok menjaš brzinnu
i to je to, ljudi kažu to je to

ljudi kažu ljubav, ljudi kažu ljubav.

Nevešto te ljubim iza dedine šupe,
mja baba ti na mesečini videla dupe.
Pukla bruka, joj.

A pogledi u selu kao kiselo grožđe,
svi znaju da si moja, a ne nebrano voće
i šta, šta sad?

Ja se stidim da te zovem, a tebe je sramota,
noćima već sanjam da te ljubim preko plota
i to je to, to je to

Ljubav, ljudi kažu ljubav.