on the road again

kako god, tako je.

bolje je na putu, nego ne.
kilometraža je suština života.

 verovatno ne, 

ali opet.

i tako, posle nedelju dana,
sa ruksakom na leđima,
gasim bojlere u kupatilu i kuhinji,
čudno.
ali tako je.

i zagrcnem se svaki put,
 kada pokušam da kažem zbogom.
kad sam samo rob.
šakal gladan ega.
odoh.

male stvari (spisak2)

male stari kao kada:
*napipiava rukom prekidač kada želi da ugasi svetlo iz kreveta.
*se češka po potiljku kada nešto ne shvata u potpunosti. i grimasa koju pravi.
*hoda sama hodnikom i kako prolazi krajevima prstiju po ivicama zida.
*prolazi pored uličnih svirača i zapravo je zanima šta svaki od njih svira.
*se sklupča u neki ćošak kada se oseća izgubljeno. kada ne vidi nikoga osim praznine.
*mi stiska šakom košulju dok me grli ili dok mi plače na ramenu.

male stvari:
*kao kada žvaće sir, uvek pomalo mljacka, iako ne primećuje.
*kao što je omađijanost prilikom gledanja emisija o životinjama i prirodi uopšte.
*kako liže levi deo gornje usne kada piše nešto i unese se u to.

...

male stvari (spisak1)

koje radi. kao recimo način na koji pritiska tehničku olovku, ili kako se sklupča dok spava ako joj je hladno. kako viče kada pokušava da sakrije nešto što nije u stanju da sakrije. kako se ljuti na svaku glupost kada ne želi da prizna nešto. kako bira koju će maramicu uzeti, kao da se svaka razlikuje po nečemu. kako uvek mora da dobije povratnu reakciju. odmah. uvek želi da zna na čemu je. male stvari kao što su sitne pare koje uvek ima prisebi u slučaju da "zatreba" sitnine. male stvari.

one koje bi trebalo da budu osnova za novu kratku priču. male stvari koje su mi u poslednje vreme stalno u mislima.

o ometačima

Koliko je moguće postići singularnu harmoniju kada je prisustvo gomile ometača nepodnošljivo? Onda, kada se pojavi želja za potrebom, ometači delujuisuviše opuštajuće, umrtvljujuće na signalizatore želje za harmonizovanjem moždanih akcija. Odatle proizilazi potreba za kolevkom koja ljulja u sopstvenoj svakodnevici ustajale ometače koji ispunjavaju život sigurnim problemima i sitnim uživanjima.

Postizanje dulaizma, tj. kompromisa između sveprisutnih distrakcija i harmonijskih retkosti trebalo bi da predstavlja ono čemu svaki živi organizam treba da teži. Postizanje tog stanja svesti kod ljudi mnogo je komplikovanije nego kod ostalih jedinki pošto je količina ometača kod ove vrste mnogo veća nego kod ostalih.

Takođe prisutni su i dodatni faktori koji na prvi pogled deluju izuzetno komplikovano i bitno iako su u svojoj biti prilično periferni. Ljudi imaju potrebu da preuveličavaju sitnice koje se čine bitnim i prividno potpomažu efekat harmonizacije unutrašnjeg ja.

Količina zadovoljenja eksponencijalno opada sa rastom materijalnih primanja i posedovanja tih istih zadovoljenja. U početku te sitnice imaju efekat harmonije i dugotrajni efekat. Kako rastu primanja, rastu i potrebe, tako da je postizanje zadovoljenja mnogo teže i zahteva više "materijalnosti". Opet, sve su ovo ometači. Tek po odbacivanju potrebe za materijalnim može se doći u stanje duhovnog mira, ali nikako ako se misli na ovaj način. Nemoguće je biti zadovoljan ako razmišljaš u cilju zadovoljenja sopstvenih potreba. Nemoguće je odbaciti materijalno pomoću same želje. Ako želiš, onda treba odbaciti želju, ali polu svesno, pošto iz previše želje za postizanjem bilo čega nastaje isuviše ometača koji deluju kao prividni stvaraoci zadovoljstava.

bla...