Došlo je i to vreme koje je kaskalo. Vreme hoda. Da li je toplo ili je petnaest do četiri? Nikada ti i nije bilo važno. Iza vremena uvek ostaje žuti prašnjavi oblak pun prošlosti. Zašto ti nikada nemaš vremena za mene? Kao da je tvoje vreme neka vekna hleba koju drugima deliš u kriškama dok meni serviraš mrvice. Bekhendom. Volim mrvice, ali kada bih probao, možda bi mi i ta kriška prijala. Znaš kada ti smeta sunce pa spustiš roletnu, a gore pri vrhu kroz one proreze šiklja prenaglašeni snop svetlosti? E pa to je to. Blokada, ali neuspešna pošto problem ostaje u svesti.
Juče je bilo juče, a danas mi isto deluje kao juče. Sutra će možda biti danas ili prekosutra, nadam se. Nada. Tačka.
Posts
