e, jel znaš trenutak kada misliš da znaš, a nemaš pojma?
trenutak kada je subjektivno idealno i onda dođe neko sporedan i ukaže ti na banalni propust?
tvoj savršen plan, ispostavi se kao pogrešan od samog početka. kao most koji samo izgleda kao most, ali nema funkciju mosta, a savršeno je ispravan dok ti strana sila ne pokaže da je računica pogrešna.
to je glupo.
i zbog čega je potrebna spoznaja realnih mana ako su subjektivne savršenosti apsolutno dovoljne da me zadovolje dok saam ne saznam drugačije?
ima li ovo smisla?
a?
šta misliš?


i zbog čega ovaj glupi blogger ne stavlja veliko slovo posle tačke pa 70% mojih tekstova izgleda dbilno?