Možda je tako najbolje

Pala je kiša i pošto je hodao sam i bio je mrak i duvao je jak vetar, došlo mu je da plače. Mokre patike, mokre čarape i mokri obrazi u tri ujutru. Mokre ulice, mokri krovovi i niko koga bi mogao da pozove. Prolazeći pored njenog bloka izvadio je telefon iz džepa i pronašao je u imeniku. Sa prstom na zelenoj slušalici dogegao se do svoje zgrade gde je opipavši sve džepove shvatio da je izgubio ključeve. Seo je na ivičnjak i obgrlivši kolena sačekao jutro. Možda je tako najbolje za sve.