Svež vazduh

- Izađi malo napolje. Udahni svež vazduh.

- Pih, prokleti idealista. Nadobudna feministkinja. Izađi ti napolje, kolaborantu jedan nijedan.

- Lažni moralista. Tvoja feministkinja ide da ti spremi doručak, svinjo jedna. 

- Lepše je kad se kaže prase, nekako je isto, a manje uvredljivo. Možda.

- Slušaj, izađi napolje. Sediš tu danima, nije zdravo. 

- Pišem, pusti me! 

- Pročitaj šta pišeš. Tvoje priče su zatvorene između 4 zida. Pišeš o lažnom sebi, lažnoj meni. Pišeš o tužnim ljudima, ljudima zatvorenim u ćelije koje si sam zaključao. Zašto ne bi isti razgovor bio recimo, recimo u parku.

- To je ta potreba za nepotrebnim detaljisanjem. Kao da je bitno gde su. Važne su reči. Važno je ono što će on njoj da kaže i ono što će ona njemu reći i kako će oboje to razumeti, protumačiti. Meni je bitan taj spoj, taj odnos između ljudi koji je različit kod svakoga. 

- Da, ali nemaš pojma. Izvini molim te, ali ne može više da upali običan dijalog. Daj, izvedi ih malo napolje. Da udahnu svež vazduh.

- Jao bre ti i tvoj vazduh, idi malo prošetaj se, organizuj neki protest da naprave ergonomske metle ili četke za ribanje.

- Mica moja duhovita. Ozbiljno ti kažem. Stvaraš nepotrebno depresivnu atmosferu koja će te pojesti. Poješće te.

- Poješće me pošto ja očigledno nemam ništa da pojedem. Hajde marš u kuhinju napravi sendvič!

- Odmah gazda. A ti diži to dupe, idemo napolje.

- Da pretpostavim, na vazduh a?

- Mhm na vazduh. Svež!

- Ajde de, poneću sveščicu, da malo i lažni mi vide sveta.

- To je sve što se traži.