padežni bogovi...

ležala je na stolici, sa kičmom izvijenom preko drvenog neudobnog naslona i razmišljala. Pitala se sa kim, pitala se ko? i šta? Shvatila je da osnovne stvari nije utvrdila, znala je šta hoće ali nije bila sigurna sa kim...
Rešenost je dostigla vrhunac i ubrzo se uputila ka brdu sedam bogova... Očekivala je neke odgovore, u zamenu za njenu veru. Ako joj pomognu, verovaće.

Prvi bog bio najbliži, najlakše se do njega dolazilo, najviše je ljudi znalo za njega, za njegovo postojanje i za njegovu ulogu uopšte. Bio je prilično oronulog izgleda, sa dugom sedom bradom koja je klizila sa plavog ogrtača kojim je njegovo krkho telo bilo zaštićeno od zlobnih pogleda smrtnika. upale oči čkiljile su u nju, i sa uzvišenim razumevanjem odavale utisak da već znaju pitanje koje će biti postavljeno, kao i odgovor koji će dobiti...
Devojka je uplašeno prišla, sitnim koracima, ali pogledom usmerenim u starca. Upitala ga je:
"Ko? Šta?"
bog je odgovorio:
"Ti ne želiš da znaš odgovor na to pitanje, produži dalje, ja mogu samo da ti kažem da si ti i da želiš da produžiš dalje... nadam se da je moj odgovor bio dovoljno dobar."
i devojka je produžila.

nije osećala strah, nije osećala zebnju, nije bila zbunjena. sve je bilo kao neki san, čak je bez umora prelazila uzvišenja visokog brda na koje se pela u potrazi za odgovorima i verom u sebe i bogove... sve joj je bilo čudno, ali osećala je kao da je vođena nekom stranom silom.
sledećeg jutra, posle penjanja bbez odmora, u daljini je ugledala još jednog starca. ovaj nije imao tako dugačku bradu, niti je njegovo lice bilo umorno od davanja odgovora. delovao je odmoran i zdrav. ležao je na travi i posmatrao nebo. prišla mu je:
"izvinite, jedan gospodin poslao me je da vas pitam ono što mene zanima, pošto sam saznala da sam u pitanju ja i da stvarno želim da nađem odgovor, želela bih znati od koga ili čega ću taj odgovor dobiti? želim da znam, moram da znam, ako znate, molim vas, recite mi!"
"zdravo dete, odgovor možeš dobiti od bilo koga, od mene, ili od ove trave pored mene, samo moraš znati da postaviš pravo pitanje. to često može da bude veliki problem i potrebno je dosta želje i rešenosti. produži dalje, malo iznad mene čekaće te moja majka. ona zna da daje odgovore..."

zahvalila se i nastavila svoj put ka vrhu.

"kako je moguće da on ima majku? možda su ovo stvarno bogovi? možda ipak ima vere u meni? možda ipak verujem? ona daje odgovore? ona zna da daje odgovore? pa i prethodna dvojica su mi dali neki odgovor..."
i dok se pela, sati su prolazili u neprestanom razmišljanju i pokušajima da se shvati neka samo njoj poznata istina...
jutro je ponovo došlo, sunce je probudilo. otvorila je oči, a pored nje bila je jedna žena. ličila je na njenu majku, ali, to nikako ne bi mogla da bude mama... to je majka onog gospodina genitiva dole... i dok je pokušavala da shvati sa kim se srela, žena progovori:
"ja sam boginja dativa. znam tvoje pitanje i daću ti potreban odgovor. sve što treba da uradiš je da ga postaviš..."
"kome treba da se obratim i čemu treba da se nadam?"
"to su bila dva pitanja. ja ću ti dati tri odgovora. moraš se obratiti sledećem bogu, i možeš se nadati željenom odgovoru i uspehu u razrešenju tvog problema samo ako postaviš pravo pitanje, meni su svi koji su stizali do ovde uvek postavljali ista pitanja: kome? i čemu? ubeđeni da to žele da čuju... moraš da odrediš granicu između onoga što želiš sada da čuješ i ononga što stvarno želiš da čuješ i saznaš... popni se još malo gore i razmišljaj o pitanju pre susreta... zapitaj se šta stvarno želiš!"
devojjka se zahvalila, protrljala pospane oči, uspravila se i produžila uzbrdo...
polet koji je osećala na početku bio je i dalje prisutan, ali su joj noge bile teške, volja je napukla i sumnja je počela da se pokazuje. uprkos svemu tome nastavila je uzbrdo.
već je bio četvrtak, u mraku presreo je glas. rekao joj je da dođe bliže, ali ona nije smela, rekao je da će ga videti kada se miris prilagodi njenom razumu, a ona je upitala koga i šta će videti tada, na to glas je rekao da samo produži dalje, da odgovor neće dobiti... i tako je produžila.

novi dan doneo je nova pitanja. satima je lutala ravnicama skrivene doline na jednom od vrhova planine, tražeći znak, tražeći petog boga. u daljini ugledala je nekoga. prišla je i videla da je tamo njen najbolji prijatelj. iako potpuno zbunjena nije mogla da sakrije osmeh koji joj se momentalno prevukao preko lica i uzviknula:
"HEJ TI! ŠTA RADIŠ OVDE?"
"Ja sam peti bog vokativ. moje obličje je promenjljivo, ja sam tu da ti pomognem da spoznaš istinu, sam tu samo da te prosledim dalje, da ti dam vodilje za put gore."
i dade joj ih. iako je bila isuviše zbunjena pažljivo ga je slušala i produžila dalje...

subota. podne. zviždukala je omiljenu pesmicu. bila je srećna pošto je mislila da je konačno shvatila šta ona zapravo želi i čemu se nada. znala je pitanja, znala je odgovore, želela je samo daih čuje od drugoga. u šumi kapljica, iza skrivenog vodopada naišla je na sebe. bio je to šesti bog. nije se začudila pošto je to i očekivala. bez pozdrava upita:
"želim da znam sa kim ću provesti život, i čime ću isti život ispuniti?"
šesti bog, boginja je pogleda, i progovori:
"ako bih ti dala odgovor, razočarala bi se, ako ti ga ne dam, bila bi na istom kao i re tvog polaska na ovo putovanje. tvoje pitanje nije umesno. kao što si već mogla da shvatiš, redom si postavljala pitanja koja si mogla i unapred da predpostaviš da ćeš ih postaviti. ipak si ih postavila pošto si užasno želela odgovore baš na njih. malo je ljudi koji stignu do meni, neki nađu odgovor već kod trećeg boga, neki kod četvrtog, ti ćeš pak, morati da ideš do poslednjeg sedmog boga, nekolicini stanovnika zemlje poznat je kao lokativ, ostali za njega nisu ni čuli, kada ga pronađeš, postavićeš mu pitanja: o kome?, o čemu? i na čemu? ostatak ćeš sama shvatiti.

nedelja. bog lokativ. zavejani vrh. pećina. zapaljna vatra. ćebe. beba. plače.
"malo mi je glupo, ali ti si jedini ovde... želela bih da znam o kome i o čemu bi trebalo da mislim, i na čemu sam sada?"
beba je samo plakala.
posmatrala je i nadala se odgovoru. onda je shvatila da je dobila odgovor iako joj ga niko nije rekao, shvatila je da je odgovor sve vreme boi u njoj samoj, da su bogovi bili tu samo kao podstrek, kao pomoć kroz težak period. pronašla je veru, pronašla je sebe. pronašla je cilj. vreatila se dole, spustila na zemlju i nastavila život.