Monday, 11 June 2007

Na travi

Ležali smo u travi i dodirivali se glavama kada si me uhvatila za ruku. Bila je hladna, a moja topla.
"Zvezde su baš daleko".
Ja sam želeo da odgovorim, ali sam prećutao. Pitala si me da li spavam.
"Aham".
Onda si ustala i rekla da bi trebalo da krenemo, a ja sam hteo da ostanem još malo.
Ti si ponovo rekla da krenemo, a ja da ne želim.
Otišla si, a ja ostao da ležim i posmatram sazvežđa.
Sećam se da sam sutradan počeo da im učim imena i poziciju na nebu. Neka sam i naučio, a ostala sam odavno zaboravio. Sada opet znam samo onoliko koliko ne bih želeo, a tebe nijje briga.

Prošlo je neko vreme i sreli smo se na ulici.
Bila je zima, krupan sneg, sećam se da si imala crveni šal i kapu sa ćubom. Pozdravili smo se. Rekla si da žuriš. Uhvatio sam te za ruku, neku pletenu rukavicu, onu sa jednim prstom...
"Šta je bilo?"
"Pogledaj gore!"
Podigla si glavu, a pahulje su ti upadale u vlažne oči. Zbog toga si žmirkala. Izmigoljivši ruku iz moje skinula si rukavicu i protrljala oči, a ja sam te opet uhvatio za šaku. Bila je hladna, a moja topla. Pogledao sam te u oči, a ti si se nasmejala i odlazivši poslala mi poljubac.

Ostao sam ukopan i pogledao gore. Sneg je padao na mene i pretvarao se u kapljice. Bilo je hladno, a ja sam goreo.

3 comments:

Mousehunter said...

Ne znam da li je prica ili istinit dogadjaj, ali lepo je, lepo napisano, gotovo poetski...

Zuup Detoup said...

Dirljivo.

Podseća me na divlji očaj u trenucima nerazumevanja od strane ljudi...

Chloe said...

imam na lijevoj ruci jedno sazvjezdje pod imenom casiopea.

uvijek ostani kad bi htio da ostanes. ljudi nekad naprosto ne vide s nama.