U zgradi levo živela je devojčica koja je pisala crno.
Jednoga dana, dok je jela supu od slova i brojeva, slučajno nalete na jedan plus. Malo se zamislila, ustala i zatvorivši usta pogleda gore levo, u jedan od ćoškova sobe. Rešila je da napiše jednu pozitivnu priču, crnu ili belu, svejedno.
Uzela je papir i olovku, naoštrila pogled i nepuna dva sata kasnije pred sobom imala je divnu priču o jednom velikom crnom plusu koji je išao kod tetke većeilijednako na ručak.
Onda je pao mrak i devojčica uze svoj set tempera, umoči četkicu u crnu boju i prefarba svoju pozitivnu priču.
Ujutru, kada je svanulo, oseti neku tugu, ali nije mogla da se seti zbog čega.
Posts
1 comment:
... i ostaje pitanje: zašto se na kraju dana pretvaramo u sve ono što ne bismo želeli da budemo, a što čuči u nama? šta je to tako misteriozno u noći?
Post a Comment