Levo od desne bandere čekala je noćnu liniju 56. Često je to radila.
Imala je jednu igru koju je volela. Kada neki slučajni prolaznik prođe pored nje, ona se ugasi, pa se opet upali kada se prolaznik odalji, ali opet nedovoljno daleko da ne primeti kako se svetlost vratila.
Možda, ali samo možda, neko od njih misli da se to samo njemu ili njoj dešava.
Možda misli da nesvesno snagom svoje volje pali i gasi bandere.
“To bi stvarno bila zanimljiva moć”, mislila je gospođica bandera sa osmehom, dok je čekala noćnu liniju 56, bacajući žućkastu svetlost na mračni asfalt.
Posts
No comments:
Post a Comment