Javi se

Mogu li da spustim glavu na tvoj stomak? Samo malo. Samo malo. Možeš, a i ne moraš da prođeš šakom kroz kosu. Ne moraš, ali ako želiš, mogla bi. Šta radiš sutra? Hajde da odemo negde. Misliš da je to u redu? Dopusti mi da makar na tren odmorim glavu na tvojim butinama. Teška je od čekanja. Teška je na ramenima. Spusti ruku na moja leđa. Želim da osetim toplinu tvoga dlana, kao onda. Kao ranije. Ranije. Javi se ponekad. Počinjem da ne volim neprijatne razogovre koje vodimo kada se ja ne javim tebi, a ne spavam zbog misli da si me potpuno zaboravila. Javi se.