melanholija

Kao izgovor. Kao pogled. Kao tišina.

Gledao sam u tvoja stopala. Sitna, hladna stopala.

Nedostaju mi. 

Prekrštene ruke, lažna iskrenost, pogled u pod.

Udisao sam tvoj miris dok si prolazila pored mene,

praveći se da me ne poznaješ.

I dalje je isti. 

Očešao sam se o tebe, kao slučajno.

Juče, na žurci kod Darka.

Učinilo mi se kao da si zadrhtala, kao da si se izvila prema meni, leđima.

A onda si me ledeno pogledala i sela preko puta. 

Postavljanje pitanja mi je sada isuviše poznato.

Naročito zato što me odgovori ne interesuju.

Melanholija?

Laž.