Sve biće u redu

Ništa neće biti bitno ako sve bude u redu.
Ako me razumeš.
A ako me ne razumeš, onda je sve jasno.

Crtanje

Mislim da sam pronašao vezu između pisanja i crtanja.

Kada crtam, uglavnom prvo počnem.
Znam šta želim da nacrtam i krenem to da crtam.
Pošto u crtanju nisam vešt, logično bi bilo da moji crteži budu naivni, te barem pokažu ono što sam želeo, ali ne. Moja ruka pokušava da izvede de pokrete, te pokrete koje nisam u stanju da napravim. Moj čovek nije čiča gliša, moj čovek je mona liza.

Ali čekaj, taj crtež nije mona liza! Niti na nju liči, niti je dovršen, niti liči na bilo šta. To je običan zgužvani papir!

Zašto nisam nacrtao čiča glišu?

Zašto sam zgužvao papir?

E to je veza između pisanja i crtanja.

mala stvar? baš je mala.

Grad

Grad. Kao svaki. Sa ljudima i ulicama. Sa izlozima i pokretnim stepenicama. Sa poslastičarnicama. Sa svim ostalim što je grad.

I ljudi. Stranci. Robovi verovatnoće. Svi gaze istim asfaltom. Svi posećuju ista mesta. Niko nikoga ne poznaje. 

Svi slepi, gluvi i nemi. A grad odzvanja svakog trenutka. 

Lažna nezainteresovanost. Lažna zainteresovanost. Laž.

Da li si znala da nas dvoje možda svakog dana kupujemo u istoj pekari, ponekad i u istom trenutku? A? Nisam ni ja znao, ali je verovatnoća da barem nekoliko puta jesmo prevelika, a opet poprilično beskorisna pošto je možda čak i očigledno nepotrebna. Ali nije li to onda greh? Ta naša nesposobnost, čak i pored toliko uređenosti i mogućnosti?

Znaš, grad je veliki samo za dvoje. 

Pokušaj da ne odeš sutra u onu pekaru, možda ni ja neću biti tamo. 

Srešćemo se negde između. Između mene i tebe. U gradu.

male stvari 3

- kao sloboda, ona koja se najčešće izuma zdravo za gotovo, čak i pored čitave halabuke koja je stalno oko nje.
-kao konstanta nesigurnost pri iščekivanju nečega sigurnog. iako je uspeh gotovo zagarantovan, postoji iskra zebnje da nešto može poći naopako.

-kao rukopis. tako lako može biti pogrešno protumačen.

-neshvaćeni signali
-namerno isprljane patike
-baba sa mobilnim
-spontane akcije pri interakciji sa nepoznatim ljudima koje proživljavamo zajedno i magija rađenja nečeg drugačijeg sa potpunim strancima
-kao sitne usluge. važnije nego što se čine.
-nepotrebne drskosti
-kada se digitalni časovnik pomeri za 1 minut

-kao pokušaj, kao neuspeh
-zvuk cvrčka
-ljudi koji ne vole da pišu olovkom ili tehničkom ili hemijskom


-moram malo ozbiljnije da razmislim, i uskoro proberem ovo sve

male stvari (spisak2)

male stari kao kada:
*napipiava rukom prekidač kada želi da ugasi svetlo iz kreveta.
*se češka po potiljku kada nešto ne shvata u potpunosti. i grimasa koju pravi.
*hoda sama hodnikom i kako prolazi krajevima prstiju po ivicama zida.
*prolazi pored uličnih svirača i zapravo je zanima šta svaki od njih svira.
*se sklupča u neki ćošak kada se oseća izgubljeno. kada ne vidi nikoga osim praznine.
*mi stiska šakom košulju dok me grli ili dok mi plače na ramenu.

male stvari:
*kao kada žvaće sir, uvek pomalo mljacka, iako ne primećuje.
*kao što je omađijanost prilikom gledanja emisija o životinjama i prirodi uopšte.
*kako liže levi deo gornje usne kada piše nešto i unese se u to.

...

male stvari (spisak1)

koje radi. kao recimo način na koji pritiska tehničku olovku, ili kako se sklupča dok spava ako joj je hladno. kako viče kada pokušava da sakrije nešto što nije u stanju da sakrije. kako se ljuti na svaku glupost kada ne želi da prizna nešto. kako bira koju će maramicu uzeti, kao da se svaka razlikuje po nečemu. kako uvek mora da dobije povratnu reakciju. odmah. uvek želi da zna na čemu je. male stvari kao što su sitne pare koje uvek ima prisebi u slučaju da "zatreba" sitnine. male stvari.

one koje bi trebalo da budu osnova za novu kratku priču. male stvari koje su mi u poslednje vreme stalno u mislima.